#Приче из Србије

Poput malo većeg usisivača, robot “Lala” analizira tlo i istog momenta prikuplja podatke o mehaničkim i hemijskim svojstvima zemljišta. Digitalizovane podatke odmah šalje satelitskom vezom do arhive koju svaki poljoprivrednik u Srbiji može da koristi svakog momenta, 24 sata dnevno, čitave godine.

Svaki student može se pridružiti Erazmus studentskoj mreži i tako steći neprocenjivo volontersko iskustvo, ali imati i priliku da stranim studentima koji borave ovde predstave Srbiju u najboljem svetlu i da nauče mnogo različitih stvari.

“Evropska unija dosta ulaže u privredu. Poslednjih godina dosta ulaže u mikropreduzeća. Moje mišljenje je da su mala preduzeća mnogo inovativnija od velikih, stalno pokušavaju da se izbore sa velikim i prezasićenim tržištem”, smatra osnivač ove firme, Nikola Stanišić.

Nema reči koja je u ovom veku više korišćena i više “in“ od elektronike. Ali, već duže od deceniju, naučnici su svesni da “klasična elektronika“, bazirana na silicijumu, dostiže svoje granice. Zato su počeli da traže načine da je ponovo učine inovativnom.

„Populacija orlova krstaša u Srbiji je pred kraj ovog projekta tri puta veća nego na početku! Danas možemo da se pohvalimo uspesima… Ali ogroman posao je pred nama“, kaže Milan Ružić, direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Više od sedam stotina đaka i sedamdesetak zaposlenih u jednoj leskovačkoj školi staroj više od jednog veka napokon uči i radi u dobrim uslovima. Rekonstrukcijom i energetskom sanacijom Osnovna škola “Vasa Pelagić“ dobila je novi, lepši izgled, ali je postala i energetski efikasna.

Ako zajedno istražujemo, debatujemo, razumemo istoriju Evrope, bez stereotipa, podela i ograničenja, naše šanse da pravilno rasuđujemo i međusobno se uvažavamo su znatno veće.

Nastala na nekada napuštenom imanju u Bogatiću, Avlija održivog razvoja je mesto susreta i šanse za ljude kojima su potrebni pomoć i podrška, uz podstrek da veruju da i oni mogu stvarati jednako kao svi ostali.

Slobodan Dukić značajno je unapredio svoje gazdinstvo na kojom uzgaja svinje koristeći fondove Evropske unije. Nabavka neophodne opreme i izgradnja infrastrukture bili bi mnogo teži i trajali bi duže da nije koristio mogućnosti koje daje IPARD.

Godišnje na regionalnoj deponiji u Sremskoj Mitrovici dođe preko 50.000 tona otpada, iz Šapca, Sremske Mitrovice i nešto manje otpada iz Bogatića jer je Bogatić relativno mala opština. Od početka rada 2014. godine izdeponovano preko 350.000 tona otpada.

Firma “Pam-Promet” iz Šida posluje već gotovo 30 godina, a tokom proteklih nekoliko, dva puta su dobili IPARD sredstva, odnosno bespovratna sredstva Evropske unije.

Jovan Komlenac je školski psiholog u Gimnaziji “Sava Šumanović” u Šidu. Ova gimnazija sprovodi projekat “Škola jaka za svakog đaka”.

„Tvrđava Bač je jedna od 2596 kulturnih dobara u Republici Srbiji. Ona spada među one koje su izdvojene kao izuzetno značajne i posebno je vredna samim tim što ima najvišu kategorizaciju. Važno je pronaći modele da to sačuvano i upisano nasleđe bude dobro valorizovano, čuvano, korišćeno, da služi za društvo u najširem mogućem smislu te reči“, kaže dr Slavica Vujović, arhitekta konzervator.

„Ne mogu da odvojim šta je veća dobit za nas i za njih. Da li je to nameštaj, igračke… prijatniji prostor u kojem deca borave, vaspitači rade i roditelji dovode svoju decu i ostavljaju ih potpuno sigurni da će njima ovde biti lepo.

Ljudi nisu verovali da će se to dogoditi u Srbiji, percipirano je kao nešto vrlo skupo, kao nesigurno, a sada imamo situaciju da ljudi polako shvataju da su obnovljivi izvori energije garant energetske nezavisnosti i stabilnosti svake države i da su ključni za održivi razvoj“, kaže Danijela Isailović iz udruženja „Obnovljivi izvori energije“.

“Najveći uspeh u životu je kada čovek spozna šta je sreća… Ovde sam najviše voleo da treniram, na ovim terenima… Od čoveka koji nije postao biljka ja sam uspeo da se opet vratim na ove terene”, poručuje Danilo Jovanov, sada korisnik kolica, nekada jedan od 10 najtalentovanijih košarkaša u Srbiji.

“Naši kapaciteti učinili su da prošle godine od 31. marta budemo u uključeni u Kovid sistem, odn. u ispitivanje uzoraka poreklom od pacijenata koji su sumnjivi na prisustvo virusa SARS Cov 2. U toku godine naš institut je ispitao 13282 uzorka poreklom od ovih pacijenata. Sve to ne bi bilo moguće da ne postoji kontinuirano ulaganje u resurse i tu je od velikog značaja oprema. Tu moramo istaći da, iako je institut ulagao dosta svojih sredstava, ne treba zanemariti zaista značajnu pomoć koju je institut dobio od strane Evropske unije”, kaže Mišo Kolarević, direktor Veterinarskog specijalističkog instituta u Kraljevu,.

“Uspeli smo da sačuvamo neke filmove od propadanja, pogotovo neke koji su bili na nitratnim nosačima koji jednostavno zbog svog hemijskog sastava mogu da počnu da propadaju sami od sebe, bez ikakve mogućnosti da im pomognete”, kaže upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke Marijan Vujović.

Kroz projekat “Pozitivno roditeljstvo” koji finansira Evropska unija, Centar za prava deteta uspeo je da u znatnoj meri unapredi sistem zaštite dece i ostvarivanje prava deteta u Srbiji.

„U jeku smo digitalne revolucije. Metodi i alati za analizu i prikupljanje podataka neprestano se razvijaju, čineći sve više i više informacije dostupnim za upotrebu u realnom vremenu. Došli smo do tačke u kojoj građani, privreda i Vlada Srbije ne samo da treba da budu informisani, već je neophodno da raspolažu kvalitetnim informacijama u realnom vremenu, u razumljivim formama“, kaže Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku

“Prijavio sam se u zadnji momenat. Nada nam nije umirala. Da nije njihove pomoći bilo, ovo što imamo ne bi postojalo. I dan danas bih bio negde podstanar, u nečijoj tuđoj kući i plaćao i zidao tuđu kuću umesto što svoju sređujem”, kaže Marko Uzelac, korisnik Regionalnog stambenog projekta (RSP).

Zainteresovanost i briga o socijalnim problemima, inženjersko obrazovanje, inovatorski i preduzetnički duh naveli su mladog Nikolu Krstića, osnivača kompanije Anoris Technology, da još u tinejdžerskim danima svoj potencijal i znanje usmeri na rešavanje problema sa kojima se slepe i slabovide osobe susreću svakodnevno.

„Na monitorima iza mene se trenutno prikazuje strateška saobraćajna slika na unutrašnjim vodnim putevima u realnom vremenu. Pristup sistemu imaju svi državni organi koji imaju neke od nadležnosti nad vodnim putevima i imaju mogućnost da vrše svoje nadležnosti uz pomoć ovog sistema“, kaže Ivan Mitrović, Direkcija za vodne puteve.

“Zahvaljujući podršci EU smanjili smo broj starih predmeta, sada smo efikasniji, a građani mogu lakše da ostvare svoja prava time što će im se ročišta zakazivati u kraćim vremenskim periodima. Neće biti odlaganja suđenja na period od godinu do dve, kako je sada situacija, nego će se zakazivati u periodu od dva do tri meseca”, kaže Marina Ćuić, sudija i zamenik predsednika Trećeg osnovnog suda u Beogradu.

U okviru projekta „Bolji život za interno raseljena lica i povratnike na Zvezdari“, ova gradska opština pomogla je 45 porodica i podržala 60 pojedinaca koji žive na njoj kroz brojne programe pomoći. Oni uključuju dodelu paketa građevinskog materijala za završetak objekata u kojem žive, opremu, obuke za njihovo ekonomsko osnaživanje i ospobljavanje da prošire postojeći ili otvore novi biznis.

“Zahvaljujući podršci Evropske unije, Beldocs je stvarno dobio priliku da se razvija i da se dalje profesionalizuje. Beldocs je danas prepoznat kao festival koji se najbrže razvija u regionu i kao jedna od najznačajnijih tačaka za umrežavanje filmskih profesionalaca iz cele Evrope na Zapadnom Balkanu”, kaže Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocs festivala.

Od 2020. godine, u okviru programa Slobodna zona junior, realizuje se projekat „Naše razlike su naša snaga“ uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Srbija, kao i dobar deo zemalja u Evropi, ima problem sa velikim zaostatkom sudskih predmeta. Medijacija je jedan od načina da se unapredi pre svega efikasnost pravosuđa, a građani, strane u sporovima, dobijaju mogućnost da sami sporazumno rešavaju problematične situacije.

Regionalna kancelarija za saradnju mladih nastala je 2016. godine, osnovalo ju je 6 Vlada Zapadnog Balkana sa ciljem da mladima na Zapadnom Balkanu pruži mogućnost za dijalog, zajedničko učenje, upoznavanje i veliku mogućnost za prevazilaženje konflikta koji su za nama.

Drvo Art je jedna od retkih škola u Srbiji koja pod istim krovom kombinuje umetnost i zanatstvo, i ostvaruje zapažene rezultate.

Ako je nešto srpski brend, ako je nešto građanima ove zemlje donosilo radost, to je košarka, verovatno najtrofejniji – usudićemo se reći i najvoljeniji – sport na ovim prostorima.

Tri minuta su sasvim dovoljna da se ispriča jedna priča. Tri minuta su Jovani Tešić, studentkinji scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu bila dovoljna da joj odrede, kako stvari stoje, ceo profesionalni život.

Stara je istina da muzika spaja ljude, ali ona može da bude i mnogo više od toga. Sviranje instrumenata, pevanje, javna izvođenja osnažuju pojedinca, daju mu samopouzdanje i stvaraju osećaj pripadnosti i prihvaćenosti.

Koja glumica je ubrizgala botoks, kome je estetska operacija pošla po zlu, a koja pevačica stari “dostojanstveno“ – ma šta to značilo.

Oglasi koji obećavaju dobar posao, zaradu i smeštaj u inostranstvu mogu se videti na brojnim sajtovima i u novinama. Ali, iza lepih reči vrlo često se krije trgovina ljudima, upozoravaju u organizaciji ASTRA.

Sredina puna razumevanja i ljubavi neophodna je da bi se društveno aktivirali mladi sa posebnim potrebama. Dva uspešna radna centra u kojima se zapošljavaju osobe sa smetnjama u razvoju i mladi, pokrenuta su kroz EU projekat “Korak po korak“, koji je sprovela Humanitarna organizacija “Dečje srce“ u saradnji sa Domom za lica ometena u mentalnom razvoju “Srce u Jabuci“.

Kako umetnost može da doprinese saznavanju naučnih činjenica? Mogu li nauka i umetnost da sarađuju? Ova pitanja, ali i znatiželja i kreativnost, naterala su grupu naučnika i umetnika da pokrenu projekat Curious (Znatiželjan/a).

Studentski domovi mesta su koja se pamte ceo život, i nisu daleko od istine oni koji kažu da nisi studirao ako nisi živeo u domu.

Klasična i izvođačka umetnost na ovim prostorima već decenijama je, da se malo našalimo, zadnja rupa na svirali: u neizvesnim vremenima, ulaganja su minimalna, a prostor za stvaranje i izvođenje novih dela ograničen.

Kako učiniti automobile ili prostore u kojima se nalaze velike mašine bezbednijim? Da li je moguće upotrebiti radarske signale za detektovanje i razlikovanje živih od neživih objekata?

U Srbiji se gnezdi i zimuje više od 360 vrsta ptica, a u našoj zemlji živi 43% vrsta koje naseljavaju Evropu. Više od trećine teritorije predstavlja potencijalne lokalitete od interesa za zajednicu i potencijalna područja posebne zaštite.

Društvena apatija predstavlja globalni problem, posebno kada je reč o zaštiti životne sredine, a toga su svesni – i to žele da promene – kreativci okupljeni u kolektivu “Eho animato“ uz pomoć međunarodnog projekta “The Ways of the Heroes“ (“Putevi heroja“) .

Sigurno ste primetili da u ugostiteljskim objektima nerado služe vino „na čašu“ – ponajpre iz bojazni da će ostatak vina ubrzo promeniti miris i ukus i postati im trošak.